Vlasnica Lupo studija ističe da kao što je svaka osoba na ovoj planeti jedinstvena, tako je i svaki prostor koji dizajnira.
Piše: Maja Vagić, dizajnerica enterijera & vlasnica Lupo Studio
U današnjem svijetu, gdje prostor u kojem živimo i radimo ima sve veći uticaj na naše raspoloženje, produktivnost i kvalitet života, uloga dizajnera enterijera postaje nezamenjiva, s toga u nastavku donosimo intervju sa Majom Vagić, dizajnericom enterijera i vlasnicom Lupo studija iz Beograda.
Molim Vas da se predstavite i kažete nam kako ste započeli karijeru u dizajnu enterijera?
Ja sam Maja Vagić, vlasnica LUPO studija i diplomirani dizajner enterijera. Svoj profesionalni put započela sam 2003. godine u firmi koja se bavila proizvodnjom nameštaja po meri. Tamo sam stekla dragoceno iskustvo u razumevanju materijala i procesa izrade, što je i danas neprocenjivo u svakom projektu. Vrlo brzo sam, paralelno s tim poslom, počela da radim privatno – za prijatelje i njihove prijatelje, najčešće dizajnirajući kuhinje i plakare. Nakon toga, radila sam i u firmi koja se bavila proizvodnjom Kerrock ploča, zavesa i draperija, što mi je dodatno proširilo znanje o materijalima i tehničkim detaljima. Pre nego što sam osnovala svoj studio, imala sam priliku da radim kao projekt menadžer u dva studija za dizajn enterijera, gde sam naučila kako da vodim projekte, sarađujem sa različitim timovima i komuniciram sa klijentima.
Sva ta iskustva su mi bila dragocena kada sam se odvažila da krenem samostalno. Zato bih svakome ko počinje karijeru u dizajnu savetovala isto. Poslednjih deset godina vodim svoj studio u Beogradu, gde sam zajedno sa timom realizovala preko 100 projekata – kako rezidencijalnih, tako i komercijalnih. Svaki od njih nosi lični pečat, jer verujem da enterijer treba da odražava ljude koji u njemu žive ili rade.
Kako biste opisali svoj dizajnerski potpis ili estetski pristup?
Za mene, enterijer nije samo prostor – to je živo okruženje koje oblikuju ljudi koji kroz njega prolaze, žive i rade. Privlače me čiste linije, prirodni materijali i promišljeni detalji, ali ono što je uvek u centru jeste osećaj – da prostor bude ličan, smislen i funkcionalan.
U LUPO studiju ne postoji univerzalna formula. Svaki projekat nastaje iz dijaloga sa klijentom, a krajnji rezultat je uvek jedinstven – bilo da je u pitanju luksuzna rezidencija, poslovni prostor ili stan za svakodnevni život. Ključni elementi mog pristupa su nameštaj po meri, pažljivo slojevito osvetljenje i balans između estetike i praktičnosti.
Kako ostajete u toku sa trendovima u dizajnu?
Stalno istražujem – pratim međunarodne sajmove, stručne portale, arhitektonske i dizajnerske publikacije, kao i rad kolega iz celog sveta. Ipak, trudim se da ne podležem trendovima, već da ih sagledam kritički i koristim selektivno, samo kada zaista doprinose kvalitetu i karakteru projekta. Inspiraciju često pronalazim i izvan sveta enterijera – u arhitekturi, modi, umetnosti, fotografiji, pa čak i u prirodi.
Ne postoje dva ista enterijera – mogu da liče, ali svaki nosi svoju jedinstvenu energiju i vibraciju, oblikovanu ljudima koji će u njemu živeti ili raditi. Baš kao što je svaka osoba na ovoj planeti jedinstvena, tako je i svaki prostor koji dizajniram. Za mene, svaki enterijer priča svoju priču.
Da li vjerujete da dizajn može unaprijediti kvalitet života – i kako?
Apsolutno. Sigurno ste nekada čuli nekoga da kaže: „Ovaj stan ima dobru energiju“ ili „Volim da idem u taj restoran, tamo je prijatan ambijent.“ To su upravo trenuci kada dizajn deluje – suptilno, ali snažno. Dobar enterijer utiče na naše raspoloženje, funkcionalnost svakodnevice, pa čak i na odnose koje gradimo sa drugima.
Iako nismo svi estete, svako od nas ume da prepozna lepotu, ravnotežu i sklad. Možda ne znamo tačno da objasnimo zašto nam se neki prostor dopada, ali duboko u sebi osećamo da je to nešto što prija našem biću. Zato i postoje različiti stilovi u enterijeru – svaki od njih nosi svoju energiju, prilagođenu različitim karakterima i potrebama.
Pored estetike, funkcionalnost prostora je jednako važna. Kada prostor „radi za vas“ – kada je organizovan, olakšava svakodnevne aktivnosti, donosi mir i pruža osećaj sigurnosti – tada znate da dizajn nije samo lep, već i duboko smislen. To je onaj trenutak kada enterijer jednostavno – teče.
Kako u dizajnu uzimate u obzir potrebe djece, starijih ili osoba sa invaliditetom?
Svaki korisnik prostora je drugačiji – i upravo u toj raznolikosti leži lepota dizajna po meri. Kada radimo na projektima, pažljivo uzimamo u obzir sve specifične potrebe: visine elemenata, lakoću kretanja, dostupnost sadržaja, sigurnost u svakodnevnom korišćenju, ali i emocionalni doživljaj prostora.
Dizajn treba da bude inkluzivan – da svako ko uđe u prostor oseti da je dobrodošao i da može slobodno da ga koristi. Prostor treba da pruži udobnost i da se prilagodi onome kome je namenjen, bilo da se radi o detetu, starijoj osobi ili osobi sa invaliditetom. To je suština dobrog dizajna – da bude lep, funkcionalan i pristupačan svima.
Koji je najvažniji poslovni savjet koji ste dobili?
„Ne moraš da uradiš sve sama.“ Taj savet mi je ostao duboko urezan jer u kreativnom poslu vrlo lako upadnemo u zamku perfekcionizma – želimo da kontrolišemo svaki detalj, svaki proces, svaki korak. Ali upravo tada dolazi do preopterećenja, i ono što bi trebalo da bude inspirativan proces postaje iscrpljujući.
Vremenom sam naučila da je poverenje u tim neprocenjivo. Svako u timu ima svoje znanje, veštine i perspektivu koje doprinose celini. Kada se okružite kvalitetnim ljudima, koje poštujete i koji dele istu strast prema poslu, sve počinje da teče prirodnije i kvalitetnije. Dobar dizajn nikada nije rezultat rada jedne osobe – on je zbir ideja, iskustava i zajedničke energije.
Šta vam je najvažnije da ljudi osjete kada uđu u prostor koji ste dizajnirali?
Najvažnije mi je da se ljudi osećaju kao da su stigli „kući“ – bez obzira da li jesu ili nisu vlasnici tog prostora. Želim da prostor bude intuitivan, prijatan i emotivno topao. To znači da svaki detalj, svaka boja, materijal i raspored prostora bude pažljivo osmišljen tako da se korisnici osećaju opušteno, sigurno i kao da pripadaju tom mestu.
Prostor treba da bude „mirna luka“ – utočište od spoljnog sveta, gde se ljudi mogu opustiti, osvežiti i biti u potpunosti prisutni. Dobar dizajn nije samo vizuelno privlačan; on mora da ima dušu. Mora da bude povezan sa emocijama, da izaziva osećaj spokoja i ugodnosti, i da stvori prostor u kojem ljudi žele da budu, koji ih inspiriše i podseća na to što je zaista važno.
Kada dizajnirate sopstveni dom koliko to razlikujete od rada za klijenta?
Proces je naizgled sličan, ali je zapravo mnogo ličniji i emocionalno dublji. Kada radim za klijente, njihov stil, potrebe i način života vode ceo proces. Kod sopstvenog doma, suočavam se sa sopstvenim navikama, vrednostima i svakodnevicom – i tada postajem i klijent i dizajner u isto vreme. Najveći izazov je pronaći balans između onoga što me estetski privlači i onoga što mi zaista treba u svakodnevnom životu. Ta borba između želja i realnosti ume da bude zahtevna, ali i veoma korisna – jer kroz nju još bolje razumem koliko je svaki dom intiman prostor, koliko dizajn može da utiče na svakodnevni kvalitet života, i koliko je uloga dizajnera u tom procesu važna.
Sopstveni enterijer za mene je i kreativna laboratorija. To je prostor u kom slobodno isprobavam nove ideje, rešenja i kombinacije koje kasnije mogu da implementiram u projekte za klijente. U tom smislu, dizajn sopstvenog doma nije samo lični izazov, već i izvor inspiracije i mesto učenja.
Tapete ili boja?
Uvek – tapete. One prostoru daju toplinu, teksturu i osećaj ušuškanosti koji je teško postići samo bojom. Tapete unose karakter i mogu da definišu atmosferu sobe na suptilan ili vrlo izražajan način, u zavisnosti od izbora.
Pored estetskog momenta, imaju i veoma praktičnu stranu – lakše se održavaju nego što većina misli. Moderne tapete su često perive, otporne na habanje i vrlo izdržljive, pa su odličan izbor i za domove sa decom ili kućnim ljubimcima.
Ali, kao i sa svim stvarima u dizajnu – ključ je u meri. Ne treba ih stavljati na svaki zid samo zato što su lepe. Kada ih ima previše, gubi se efekat i ništa ne dolazi do izražaja. Prava vrednost tapeta dolazi kada su pažljivo odabrane i strateški postavljene – tada prostor diše, a akcenti dobijaju svoje mesto. Tapete treba da budu promišljen akcenat, a ne vizuelni šum.
Skandinavski stil ili mediteranski?
Skandinavski. Privlači me njegov minimalizam, jasnoća i funkcionalnost – sve je promišljeno, svedeno, ali i toplo zahvaljujući prirodnim materijalima i teksturama. Obožavam način na koji svetlo igra u takvim enterijerima, kao i osećaj mira koji donose.
Naravno, mediteranski stil ima svoj šarm i toplinu, ali meni lično više prija skandinavska estetika – jednostavna, bez viškova, ali nikada sterilna. Ona ostavlja prostora da se korisnik izrazi i da prostor vremenom “oživi”.