Često se karakter korisnika preslikava na enterijer, ta veza je poželjna jer će ga korisnik više osjećati svojim.
Intervju: Ines, dizajnerica enterijera
Ines Čović je svoju master diplomu Dizajna enterijera stekla nakon završenih studija arhitekture na Novosadskom Univerzitetu. Svoju ljubav prema umjetnosti gaji još kao djevojčica koja se bavila crtanjem, muzikom i baletom. Rođena Subotičanka, trenutno živi u Francuskoj i crta svoj trag u podnožju Alpa. Kaže da zahvaljujući internetu crta po cijelom svetu.
Šta Vas je inspirisalo da odaberete dizajn enterijera kao svoju karijeru?
Rekla bih da je arhitektura izabrala mene. Još u osnovnoj školi sam išla na takmičenje iz tehničkog obrazovanja u pravljenju maketa kuća. Kreativnost se preplitala kroz sve aspekte mojih interesovanja. Oduvek sam volela da crtam, i znala sam da je to jedan od mojih izraza, mojih vladajućih aduta, pa se tako arhitektonski fakultet izdvojio kao jedina opcija. Kasnije, tokom studiranja sam se opredelila za master studije dizajna enterijera. Za mene su arhitektura i uređenje enterijera u neraskidivoj vezi. Ne mogu da zamislim da se bavim enterijerom, a da ne poznajem arhitekturu. Kod uređenja enterijera mi se dopada proces, koji je uglavnom kraći i opipljiviji od arhitektonskog projektovanja. Sa druge strane u dizajnu enterijera ima mnogo slojeva koji se međusobno prožimaju, i vrlo je izazovno sprovesti ideju do realizacije. Taj put me uvek vuče napred i korak dalje. Mislim da ne postoji lepši povod za angažovanje neke profesije, od angažovanja arhitekte.
Kako biste opisali svoj stil dizajna? Da li imate prepoznatljivi pečat?
Moj stil je da odgovorim sa razumevanjem na potrebe i želje korisnika. Trudim se da svoja rešenje ne podređujem sebi i svom stilu, nego da sa svojim znanjem i iskustvom kreiram prostor koji će da bude u stilu korisnika. Pored toga, težim ka tome da svakom prostoru dam svoj karakter. Nekada je to kroz neki element, nekada kroz materijale, kroz kontraste, harmoniju… često se karakter korisnika preslikava na enterijer, ta veza je poželjna jer će ga korisnik više osećati svojim. I baš zbog tog razumevanja je važan i odabir arhitekte.
Koje projekte trenutno radite i na šta ste najviše ponosni?
Trenutno radim na nekoliko projekata, među kojima je enterijer za planinsku kuću na popularnom Francuskom skijalistu Mežev (Megeve). S tim u vezi sam najviše ponosna na priliku da ostavim svoj trag i na jednom takvom mestu.
Da li imate i ko su bili Vaši najveći uzori u industriji dizajna?
Industrija dizajna je biznis, danas imamo mnogo malih privatnika i biroa, i divim se svakom ko je uspeo sebe da istakne. Nekada uspeh nije merilo za kvalitet, ali bih volela da se to podrazumeva. Smatram da se uzori menjaju kroz faze života, moji su danas mladi i ambiciozni ljudi, moje kolege.
Kako izgleda Vaš proces rada, od prvog susreta sa klijentom do realizacije projekta?
Prilikom prvog susreta ili kontakta sa klijentom, najvažnija mi je komunikacija, kroz nju se dolazi do razumevanja potreba klijenata i na kraju, ali i ne najmanje važnog – poverenja. Svaka faza projekta je jednako važna, i uzročno posledična svakoj sledećoj. Posao arhitekte je da prostor prilagodi korisniku i nameni. Neophodno je da predvidi potencijalne probleme i da mane prostora pretvori u vrline.
Takođe bih rekla da je prezentacija ideje veoma važna. Klijenti se često vežu za prikaze budućeg prostora, zato je potrebno pristupiti temeljno i promišljeno pri samom modelovanju kako bi taj prikaz bio verodostojan. 3d prikazi nam omogućavaju da ukažemo na detalje i kroz naše filtere odgovorimo na njihovu ideju. Ako se tu razumemo, verujem da dobijamo njihovo poverenje.
Sve posle toga, poput tehničke dokumentacije i crteža za majstore, što je klijentima svakako manje zanimljivo, mogu reći da dolazi najodgovorniji deo posla na red. Reč o detaljnim i razrađenim crtežima zahvaljujući kojima dolazi do finalne realizacije projekta.
Koji su najvažniji faktori koje uzimate u obzir prilikom dizajniranja prostora?
Unutrašnji prostor je prethodno određen projektom arhitekture. Prvo šta se uzima u obzir je komunikacija arhitekture sa dizajnom prostora. Analiziraju se pozicije, instalacije, i neretko se preispituje zatečeno stanje. Potrebno je pronaći najbolje rešenje, ali i negovati posebnost. Duh mesta, stil, period gradnje sve su to važni faktori. Treba očuvati autentičnost prostora i pomiriti nove potrebe sa postojećim.
Kada to nije slučaj u novogradnji, nezanemarljivi faktori su želje i potrebe korisnika, tako one postaju reper u daljem kreiranju enterijera.
Kako usklađujete estetiku i funkcionalnost u dizajnu?
Trudim se da se estetika i funkcionalnost prožimaju. Nisam pristalica da jedno isključuje drugo. Izazovno mi je da tražim rešenje koje će sadržati i jedno i drugo. Estetika može da bude trend, dakle prolazna stvar. Ukoliko samo ona čini enterijer, onda on nema veliku vrednost za korisnika. Mislim da dobrog arhitektu enterijera izdvaja sposobnost da od prostora napravi uzajamnu vezu funkcije i estetike, i tako učini prostor vanvremenskim.
Koji je Vaš san-projekat koji biste voljeli da realizujete?
Moj san je da uredim svoj budući dom. To je projekat koji će biti veoma izazovan jer ću balansirati između uloge klijenta i arhitekte. Verujem da će to biti rezultat sakupljenog iskustva, kako poslovnog tako i životnog. Pozitivna strana ovog posla je što imam priliku da upoznajem mnogo ljudi, da učestvujem u njihovim životima i ulepšavam ih. Takođe se susrećem sa razlikama, ali i učvršćujem ili menjam svoja uverenja. Lepe su okolnosti kada imate potrebu i mogućnost da angažujete arhitektu za uređenje prostora u kom boravite. Želja mi je da kroz ovaj posao ostvarujem snove zajedno sa svojim klijentima.
