Estetika je šarm, funkcionalnost je logika, a identitet je duša prostora — tek zajedno čine harmoniju.
Intervju: Prof. Dr Monika Štiklica, Monika Štiklica Studio
Monika Štiklica, diplomirani arhitekta unutrašnje arhitekture i doktor tehničkih nauka, sa svojim saradnicima, nudi potpun servis u pogledu dizajna enterijera rezidencijalnih i javnih objekata, pružajući klijentima usluge projektovanja enterijera, odabira arhitektonskih detalja i finitura, sarađujući sa izvođačima obezbeđuje autentičnost finalnog izgleda. Monika Štiklica projektovanjem enterijera se bavi više od 20 godina. Svoju bogatu karijeru je započela još 2003. godine, radeći kao asistent poznatim dizajnerima enterijera. Samostalno počinje da stvara 2005. godine i od tada postepeno gradi reputaciju svestranog dizajnera enterijera, čiji su projekti posebno krojeni prema potrebama svakog klijenta, koje karakteriše vanvremenski dizajn luksuznih nota. Doktorirala na Fakultetu tehničkih nauka, u Novom Sadu, departman: arhitektura i urbanizam, sa temom: ”Dizajn strategija hotela kao rezultat potrebe korisnika ”. Aktivno i svestrano doprinoseći kulturi studija, Monika Štiklica predaje na osnovnim i master studijama na novosadskom univerzitetu na mjestu docenta, prenoseći znanje i iskustvo bazirano na praksi koja broji više od 150 izvedenih autorskih projekata.
U savremenom dizajnu enterijera sve manje ima mjesta za površna rješenja, estetika više nije dovoljna sama po sebi. Današnji dizajneri interijera suočeni su sa zadatkom da razumiju potrebe korisnika, funkcionalnost prostora, savremene tehnologije, ali i važnost održivosti, te da kroz sve to kreiraju prepoznatljiv identitet prostora. Upravo o toj ravnoteži govori Monika Štiklica, diplomirani arhitekta unutrašnje arhitekture, doktor tehničkih nauka i univerzitetska profesorica. Sa više od dvadeset godina iskustva i preko 150 realizovanih projekata, razvila je poseban pristup koji povezuje praksu, teoriju i lični pečat svakog korisnika. U intervjuu za časopis, Monika dijeli svoja profesionalna iskustva, pogled na dizajn enterijera, kao i promišljanja o budućnosti prostora koji nije samo lijep, već funkcionalan, promišljen i istinski naš.
Profesorice Štiklica, prvi put gostujete na stranicama našeg časopisa. Možete li nam reći nešto više o sebi i o svom profesionalnom putu od prvih projekata do danas?
Još od rane mladosti znala sam vrlo jasno kuda idem — možda iz one mladalačke želje da svet učinim lepšim mestom, pa sam požurila da to i pokušam da uradim. Već nakon treće godine gimnazije polagala sam diferencijalne ispite i upisala fakultet, a prvu praksu i ozbiljne projekte počela sam da radim već na trećoj godini osnovnih studija, koje su tada trajale pet godina. Kada sve saberem, iza mene je sada više od 23 godine profesionalnog iskustva u praksi.
Akademska karijera je počela 2011. godine, nakon magistrature, od mesta asistenta na fakultetu, preko doktorskih studija, do trenutne pozicije, na korak od zvanja vanrednog profesora. Tokom svih ovih godina nikada nisam mogla da odlučim da li više volim da ulepšavam prostor oko nas kroz projekte enterijera ili da utičem na mlade ljude i njihovu svest o lepom. Mislim da jedno bez drugog kod mene i ne bi funkcionisalo — praksa mi pruža zadovoljstvo u pogledu realizacije zamisli, jer nema veće satisfakcije od one kada vidite da vaš zamišljeni prostor „oživi”, a nastava podseća koliko je važno da ono što radimo ima smisao, širinu i buućnost.
Šta je bio presudni trenutak kada ste odlučili da vaš životni i profesionalni pravac bude upravo dizajn enterijera?
Presudan trenutak kada sam „odabrala“ dizajn enterijera zapravo ne postoji. Estetika mi je oduvek bila važna — ne kao sama suština, već kao forma koja nas čini da se osećamo bolje. Tek kasnije sam shvatila da naše okruženje nije tu samo radi vizuelnog užitka. Kao arhitekte i enterijeristi mi imamo moć da oblikujemo funkcionalnost prostora i da time unapredimo kvalitet života ljudi u mnogo širem smislu. Presudan trenutak kada sam „odabrala“ dizajn enterijera zapravo ne postoji. Estetika mi je oduvek bila važna — ne kao sama suština, već kao forma koja nas čini da se osećamo bolje. Tek kasnije sam shvatila da naše okruženje nije tu samo radi vizuelnog užitka. Kao arhitekte i enterijeristi mi imamo moć da oblikujemo funkcionalnost prostora i da time unapredimo kvalitet života ljudi u mnogo širem smislu..
Vaš doktorski rad bavio se hotelima i potrebama korisnika. Koliko taj pristup, dizajn koji kreće od iskustva i očekivanja korisnika oblikuje Vaš rad i u rezidencijalnim i javnim projektima?
Moj doktorski rad bavio se dizajn strategijom hotela i potrebama korisnika, a to je polje koje me je naučilo koliko je dobra postavka dizajn strategije zapravo ključ uspešnog projekta. Da bismo stvorili enterijer koji funkcioniše, moramo razumeti sve — senzibilitet, potrebe i očekivanja ljudi koji će ga koristiti. Kao što u projektovanju hotela ili drugih javnih prostora ne smemo polaziti od ličnih preferencija već od profila korisnika, isto pravilo važi i za rezidencijalne projekte. Rekla bih čak da se u domovima mora ići još temeljnije, jer se tu direktno oblikuje svakodnevni život porodice ili pojedinca.
Kako definišete balans između estetike, funkcionalnosti i identiteta prostora?
Kada govorimo o balansu estetike, funkcionalnosti i identiteta prostora — dobro rešenje u enterijeru upravo na tome i počiva. Estetika nam pruža užitak, funkcionalnost garantuje kvalitet života, a identitet unosi onu posebnu notu zbog koje se korisnik oseća kao „kod kuće“. Taj balans je uvek cilj, a dodatnu vrednost donosi razumevanje ličnosti korisnika i zadovoljenje njegovih želja. Tek tada prostor postaje ne samo lep i praktičan, već i duboko ličan, u potpunosti usklađen sa onima koji u njemu žive.
Estetika je šarm, funkcionalnost je logika, a identitet je duša prostora — tek zajedno čine harmoniju.
Časopis m-Kvadrat: Home&Garden Interior Design donosi čitateljima najnovije trendove i ideje. Koje trendove u enterijeru smatrate relevantnim za naše tržište u ovom trenutku?
Iskreno, trendove ne volim da pratim. Verujem da svaki prostor treba da projektuje dušu osobe koja u njemu živi i da težim ka stvaranju vanvremenskih i luksuznih prostora, onih koji ne podležu prolaznim modama. Ako bih, ipak, izdvojila jedan trend koji smatram važnim, to nije estetski već ekološki — energetska efikasnost. To je pravac koji ne treba da bude pomodarstvo već standard, jer upravo kroz samoodrživost prostora stvaramo realnu vrednost za budućnost.
Koliko globalne tendencije (održivost, pametne tehnologije, fleksibilni prostori) utiču na Vaš rad i na dizajn interijera u regiji?
Globalne tendencije poput održivosti, pametnih tehnologija i fleksibilnih prostora pratim i podržavam, ali bih rekla da na našem tržištu još uvek nismo došli do tačke u kojoj im se potpuno veruje. Naši ljudi su rezervisani prema inovacijama sve dok se njihov kvalitet i jednostavnost primene ne potvrde dugoročnim iskustvom. Zato uvek balansiram između modernih rešenja i one potrebne mere sigurnosti i proverenosti, jer dizajn nije samo pitanje estetike, već i poverenja u način na koji prostor funkcioniše.
Radili ste više od 150 projekata. Možete li izdvojiti jedan koji je bio poseban izazov, ali i veliko zadovoljstvo?
Svaki projekat je izazov za sebe i svaki u tom smislu ima svoju posebnost. Ipak, rado se sećam jednog inovativnog projekta u kojem smo osmislili rešenja sa pokretnim zidovima — prostor je mogao da menja namenu u zavisnosti od potrebe, što je bila prava igra arhitekture i funkcionalnosti. Posebno iskustvo bilo je i kreiranje dizajn koncepta za šest različitih hotela u jednom istorijskom gradu u Saudijskoj Arabiji, gde smo morali da implementiramo elemente tada potpuno nove, za nas nepoznate, Nadzdi arhitekture u savremeni hotelski kontekst. To je bio izazov koji nas je profesionalno obogatio i proširio vidike.
Kada radite s klijentima, koliko je važno povjerenje i kako ga gradite tokom procesa projektovanja?
Kada govorimo o rezidencijalnim projektima, tu su mi u sećanju ostali mnogi — ali ne samo po rešenjima, već pre svega po dragim ljudima sa kojima sam radila. Tu dolazimo i do pitanja poverenja: ono je apsolutno ključno. Klijenti nam, radeći sa nama, moraju otvoriti deo sebe, dati nam uvid u svoju svakodnevicu i navike, pa čak i svoju dušu, da bismo mogli da je utkamo u prostor. Zbog toga se često dešava da iz takvog procesa izrastaju i prijateljstva — što je, po mom mišljenju, najlepši dokaz da je projekat zaista uspeo.
Kao profesorica na Univerzitetu u Novom Sadu, imate direktan kontakt s novim generacijama arhitekata i dizajnera. Koje poruke nastojite prenijeti svojim studentima?
Kao nekome ko ima pristup i mogućnost da oblikuje mlade, najvažnije mi je da studentima prenesem veru u to da upravo oni, kao dobri ljudi i budući profesionalci, imaju moć da kreiraju bolji svet. Volim da verujem da će ga svojim radom ulepšati. Učim ih da ne stvaraju samo lepe i prazne slike koje lepo izgledaju na papiru ili ekranu, već da pre svega upoznaju čoveka koji će biti korisnik prostora. Njihov zadatak je da ga uvaže i učine da se oseća dobro, jer tek tada prostor zaista ima smisla.
Gdje Vi lično pronalazite inspiraciju za svoj rad, u umjetnosti, prirodi, putovanjima, tradiciji?
Lično inspiraciju najčešće pronalazim u putovanjima, u susretima sa različitim kulturama i ljudima. Nova mesta i novi pogledi na svet neprekidno me podsećaju koliko je raznolikost dragocena i kako svaka sredina nosi neku svoju lekciju. Verujem da se lepota enterijera uvek rađa iz širine duha i spoznaje malih potreba.
Koje biste specifičnosti dizajna interijera u regiji (Srbija, BiH, region) posebno istakli?
Raduje me što se na našim prostorima u poslednjih desetak, možda i nešto više godina, razvila svest o prostoru i njegovom značaju. Naučili smo da cenimo okruženje, da od prostora stvorimo dom i utočište, i to je veliki pomak. Ipak, još uvek nismo u potpunosti usvojili važnost personalizovanog prostora nad praćenjem trendova i onih ‘instagramičnih’ prikaza koje viđamo. Tek kada prostor zaista odražava onoga ko u njemu živi, on dobija svoj puni smisao.
Kako zamišljate budućnost enterijera u našim prostorima?
Što se budućnosti tiče, verujem da će ona doneti nova, inovativna rešenja u praktičnosti. Ja, kao svojevrsni „gadget manijak“, iskreno se nadam da će ljudi sve više prihvatati olakšice koje tehnologija nudi, bez straha od inovacija. Istovremeno, verujem da ćemo učiti kako da i veštačku inteligenciju stavimo u svoju svrhu — ne kao zamenu za kreativnost i ljudski dodir, već kao alat koji nam pomaže da radimo brže, efikasnije i pametnije.
Šta biste poručili našim čitaocima arhitektima, dizajnerima i profesionalcima koji kroz naš časopis traže inspiraciju i ideje?
Čitaocima bih poručila da inspiraciju traže svuda oko sebe, ali da je nikada ne kopiraju doslovno. Najlepši enterijeri ne nastaju od slepog praćenja trendova ili repliciranja tuđih ideja, već od pažljivog osluškivanja sopstvenih potreba i stvaranja prostora koji je iskreno njihov. Uvek kažem studentima i klijentima isto: budite radoznali, učite iz svega što vidite, ali imajte hrabrosti da oblikujete svoj autentični potpis. Tek tada dizajn postaje i ličan i vanvremenski.
Ako biste morali sažeti svoju filozofiju dizajna u jednu rečenicu, kako bi ona glasila?
Ako bih morala da sažmem svoju filozofiju dizajna u jednu rečenicu, onda je to ono što uvek ponavljam: ‘Dizajn nije samo estetika, to je strategija, funkcionalnost i priča prostora.’
Dakle, dobar dizajn ne nastaje iz trendova, već iz razumevanja čoveka kome je namenjen. Verujem da prostor treba da bude utočište, inspiracija i podrška svakodnevnom životu. Estetika je važna, ali tek kada se spoji sa funkcionalnošću i pričom prostora, dizajn postaje zaista vredan.
Dizajn je više od lepote – to je način da prostor postane priča o čoveku koji u njemu živi.