You are currently viewing Olivera Andrić: Volim da je lijepo oko mene i tad se i ja osjećam lijepo

Olivera Andrić: Volim da je lijepo oko mene i tad se i ja osjećam lijepo

Najvažnije prilikom uređivanja jedne prostorije je definitivno funkcionalnost! Zatim slijedi estetski trenutak i ta nezagušenost prostora nepotrebnim detaljima.

U razgovoru sa Oliverom Andrić, blogericom za uređenje interijera i životni stil, otkrivamo dublje slojeve njenog stvaralačkog procesa i filozofije koja stoji iza njenih projekata. Kroz njen osvježavajući pristup, istražujemo važnost balansiranja između funkcionalnosti i estetike prilikom uređivanja prostora, kao i njenih iskustava, izazova i inspiracija koje su oblikovale njen jedinstveni stil.

Intervju: Olivera Andrić – blogger, Interior design i lifestyle

Opišite nam sebe kao individualca?

To će bolje reći osobe koje me poznaju, ali ukratko, esteta kojoj je vizuelni momenat jako bitan. Volim da je lepo oko mene i tad se i ja osećam lepo. Otuda i ljubav ka enterijeru, modi, putovanjima, neobičnim mestima i zanimljivoj hrani u kojoj volim da uživam s bliskim ljudima. Ali sa druge strane, ambiciozna osoba koja će uvek kroz neki kreativni proces pronaći put do cilja. Važno mi je i da u tome uživam.

Odakle se stvorila ljubav prema uređenju?

Ja sam oduvek volela da premeštam po kući. To valjda dovoljno govori koliko mi je to lepo bilo bitno još od najranijeg detinjstva. Ima jedna anegdota kada su mama i tata poručili novi nameštaj za moju i sestrinu sobu. Nezadovoljna njihovim odabirom boja, ja sam tada prehlađenu sestru sela na motor, jer sam imala položeno sa 15 godina, odvezla nas u salon i odabrala boje po svom izboru.  Kada je nameštaj stigao, oni su, naravno, bili šokirani, ali ujedno i oduševljeni mojom odlučnošću da bude po mom i sve im je to bilo jako smešno. Kasnije mi je život sam nameštao situacije u kojima sam više puta mogla da prođem kroz kreativni proces stvaranja i zaista sam zahvalna na tome! Počevši od uređenja iznajmljenih stanova tokom fakulteta, jer ja zasigurno ne bih mogla tu bilo šta da naučim da mi nije bilo ugodno za oko, zatim pomaganja drugaricama oko uređenja, stana u kome sada živim, pa do uključenosti u projekat uređenja poslovnog prostora za privatni biznis moje porodice. I tako tokom vremena, ljudi su uvideli tu moju ljubav ka enterijeru, pa neretko dobijam razne upite, mahom prijatelja, kako bi i oni iz svog prostora izvukli najbolje. A kako nam uskoro stiže i drugo dete, samim tim i kupovina većeg stana, novi projekat mi se već smeši na vidiku.

Šta Vas inspiriše i na koji način dolaze ideje za projekte?

Ja konstantno imam potrebu da nešto preuređujem i zaista se tako mnogo zabavljam. Čak i kad sam nešto skoro uradila, posle nekog vremena, ja želim to da menjam. I po meni, to je skroz normalno. Čovek se menja, pa time i njegove zelje, interesovanja, afiniteti… Bio bi problem da nije tako! Dok sa druge strane, želim da ostanem racionalna i ne želim da zarobim novac u materijalne stvari. Radije ću ga izdvojiti za neka nova iskustva! Tako sam odlučila da se upuštam samo u projekte koji su mi stvarno neophodni. Zato sam srušila kamin, koji je u jednom momentu bio ultimativni hit u uređenju enterijera, ali za stan naše kvadrature preglomazan i bez ikakve funkcije. Sada je tu konzolna komoda, minimalističkog stila u “taupe” boji, koja se savršeno uklopila i tri puta manje prostora zauzima. A dok se ne preselimo u novi stan, poslužiće za bebece stvari. Dakle, sve vise primat dajem funkcionalnosti i udobnosti doma! Tako da inspiracija najviše proističe iz stvarnih potreba, ali i nečega što vidim na putovanjima, hotelima, lepim restoranima itd.

Šta je po Vama najvažnije prilikom uređivanja jedne prostorije?

Definitivno funkcionalnost! Zatim sledi estetski trenutak i ta nezagušenost prostora nepotrebnim detaljima. Moram da priznam da ranije nije bilo tako. Baš suprotno od svega navedenog. Ali, kao sto rekoh, čovek se menja, i sada mnogo volim tu prozračnost i lakoću nekog prostora. Zato svako malo revidiram i izbacujem stvari. Iznenadli biste se koliko vam toga nije uopšte potrebno i to je nešto što se može primeniti na toliko sfera u životu!

Izazovi sa kojima se susrećete u radu?

Ljudi kada krenu u proces uređenja, normalno je da se vode paletama boja, poslednjim trendovima i sl. Ali tako lako upadaju u zamku svega sto se nudi na tržištu i gube sebe u svim tim stilovima. Zato moja “to go” varijanta ide u prilog svedenim bojama, dizajnu i oblicima, jer je to nešto što se uvek može lako nadograditi trenutnim trendovima i željama pojedinca i to je nešto sto, ujedno, najviše volim u svom domu. To će vam najbolje opisati onaj osećaj kada se vratite sa putovanja kuci i pomislite “Bože, koliko volim neopterećenost svog doma i to sto sam opet tu”.

Imate li neku poruku za naše čitaoce?

Samo budite svoji i idite po osecaju “go with the flow”! Kreativni proces je danas jedno, sutra drugo. Nema tu preterane mudrosti. Ispravno je samo ono sto vama prija!?

Komentariši