Ja sam Ivana Palalić iz Pančeva, imam 41 godinu, po struci sam diplomirani menadžer u medijima, a već godinama se bavim trgovinom i marketingom u svojoj porodičnoj firmi. Kao bivša reprezentativka u karateu, obrela sam se i kao trener i menadžer u jednom pančevačkom karate klubu, a najveći ponos i inspiracija su mi ćerkice Kalina i Lenka čiji su inicijali u nazivu mog Instagram profila @lk_dizajn na kom možete prepoznati tu posebnu ljubav i strast koju gajim prema uređenju enterijera.
Rekla bih da se ta ljubav razvijala spontano, od malena, jer sam provela puno vremena u tatinoj radionici koja je bila u sklopu naše porodične kuće, u kojoj je on pravio najrazličitiji namještaj od drveta, a kasnije i od oplemenjene iverice. Voljela sam da sjedim u toj prašnjavoj radionici, ćaskam s njim i da čekam krajnji proizvod njegovih ruku. Pamtim taj specifičan miris drveta koji se širio čitavom radionicom. Već krajem osnovne škole za svoju sobu sam dizajnirala krevet sa dvije fioke za odlaganje, radni sto sa fiokašem i plakar sa otvorenim policama i neobičnim svodovima koji povezuju iste. Tata je realizovao baš svaku moju želju, a ako mi verujete i danas je sve to u funkciji, u mojoj devojačkoj sobi.
Znala sam da mi, jednog dana, kada budem uređivala svoj dom, neće biti potrebna pomoć, jer inspiracije imam na pretek i da ću, uz dogovor sa suprugom, najbolje iskoristiti svaki centimetar našeg životnog prostora. Kako nam je porodica postala brojnija za još dva člana, izradili smo potkrovlje koje smo namenili devojcicama i od kog sam želela da napravim bajku. Najveći izazov bio je dobro organizovati njihovu sobu, jer razlika u godinama (5) i različite želje, kao i potrebe, zaista traže da budete na visini zadatka.
Kako je stan u potkrovlju, sada već dupleks, odlučila sam se za svetle nijanse, kako bi delovao što transparentnije i prozračnije. Kao veliki perfekcionista, dugo i pazljivo sam birala nameštaj, usklađivala i kombinovala različite materijale: kožu, drvo, staklo i kvalitetne tkanine za trpezarijske stolice i fotelju, koje se lako održavaju bez obzira sto su svetle, a sve ostalo smo pravili po meri. Savet koji bih dala vasim čitaocima je da ne štede na nameštaju koji se često koristi, da pre svega on treba biti funkcionalan i udoban, a da mu kao takvom uvek mozete produžiti vek, tako sto cete ga presvući ili prefarbati, što sam ja svojim primerom više puta pokazala mojim pratiocima. Obožavam diy projekte, pa kada smo poželeli promenu, prefarbala sam vecinu nameštaja u dečijoj sobi, kao i plakare u hodniku na šta sam posebno ponosna, jer je ulog bio svega 20-ak eura, ako ne računamo dve otvorene police u drvnom dezenu koje sam dodala, kako bih malo utoplila prostor. Ogledalo u trpezariji je također sjajan diy projekat, za koje često stigne po neko pitanje o načinu izrade, a meni je puno srce što putem svog profila mogu da podelim neke ideje i da inspirišem druge za nesto slično. Često mi pratioci posalju i fotografije svojih makeovera, sto me neizmerno raduje.
Jedan od saveta za vaše čitaoce je da ne kupuju nameštaj u setovima. Dodajte neku atraktivnu fotelju jednobojnoj ugaonoj garnituri ili stolice iz drugog seta trpezarijskom stolu koji vam je zapao za oko. Naravno, bez predmeta koje ste pažljivo birali, koji imaju neku sentimentalnu vrednost, koje ste nasledili ili doneli sa nekih putovanja, bez biljaka, dom neće imati vaš lični pečat.
Kako su dizajn i sklad boja prvo sto naše oko primeti, pa još kada je zadovoljena i funkcija, jer ona je i glavni cilj uređenja, tek onda možemo reći da smo ispunili sve kriterijume i da je dom uređen sa stilom i po našoj meri. Zato, ukoliko niste zadovoljni svojim enterijerom ili se ne snalazite pri opremanju istog, ne ustručavajte se da potražite savet ili pomoć, jer jako je važno da dom ne bude izvor frustracije, već mira i zadovoljstva, kom se uvek rado vraćamo.
